Cenzura u Šidu
Juče smo bili u Šidu, gde je u okviru Meseca ljudskih prava koji organizuje Inicijativa mladih, bilo planirano i predstavljanje našeg programa “Neispričane priče” i projekta “Nepodobni građani” koji se bavi proterivanjem hrvatskog stanovništva iz Vojvodine. Predstavljanje ovog projekta bio je samo deo celokupnog programa i zapravo je pratio debatu o proterivanju na kojoj smo očekivali i nekog od predstavnika opštine Šid.
U okviru istoimene manifestacije u Šidu je trebalo da se održi i izložba pod nazivom “Ovo je prajd”, na kojoj bi bile predstavljene fotografije sa ovogodišnje beogradske i osiječke Parade ponosa. Aktivisti i aktivistkinje Inicijative su u prostorijama biblioteke “Simon Piščević”, ranije postavili ovu izložbu, po ranijem dogovoru sa predstavnicima biblioteke.
U Šid smo došli nešto pre debate, kako bi stigli da vidimo i izložbu. Deset minuta posle, stigao je poziv organizatorima i obaveštenje da izložbe neće biti. Navodni razlog je oštećen zid biblioteke prilikom postavljanja izložbe, iako nikome nije bilo dozvoljeno da ode po slike i pogleda to famozno oštećenje jer je kompletna izložba već bila skinuta od strane nekog iz biblioteke. Da, fotografije su lepljene krep trakom. Naivno smo poverovali da će se rešenje pronaći, međutim otkazani su svi događaji planirani u biblioteci.
Zabranjeno, ne može. Ništa? Ništa. Zašto? Zato.
Da se vratim na proterivanje Hrvata. U ovoj priči, Šid kao opština, na svom obrazu ima veliku mrlju koja se teško pere. Kako bi i moglo biti lako kada se dve decenije uspešno ćuti. Ćuti se o zastrašivanju, maltretiranju i mučenju sopstvenih građana. Pored Šida, koji ima svoj deo tamne priče, tu su i sela u njegovoj okolini. Vašica u kojoj je sa zemljom sravnjena seoska katolička crkva, Morović u kome su tih godina nestala dva građanina čija se sudbina ni danas ne zna, Kukujevci u kojima je ubijena cela porodica Oskomić, iz kojih su proterani gotovo svi građani hrvatske nacionalnosti, a tamošnja crkva prvo ruinirana, a zatim jedno vreme korištena kao štala, a posle kao pilana.
Danas smo mogli da u medijima čitamo članke o pokretanju debate o ovim događajima u Sremu dvadeset godina posle njih. Nažalost, zahvaljujući šovinizmu onih koji zapravo nikada nisu otišli sa svojih pozicija, zamenili su ih oni članci koji vam pokažu koliko je ovde zapravo dvadeset godina malo.
Antifašistički skup u Novom Sadu
Vojvođanski građanski centar najoštrije je osudio niz fašističkih napada na poslastičarnice i pekare čiji su vlasnici Albanci. Napadi su usledili nakon nereda na fudbalskoj utakmici Srbija-Albanija, a kao reakciju na ova dešavanja koalicija Građanska Vojvodina, čiji je VGC član, organizovala je polovinom oktobra tribinu a potom i veliki antifašistički skup u Novom Sadu.
Na tribini “Građanska solidarnost – građanski otpor” usvojen je proglas u kom se od Vlade Srbije traži da pod hitno preduzme sve potrebne mere i zaštiti predstavnike nacionalnih manjina koji su meta divljanja ekstremističkih i profašističkih grupa. Takođe, u proglasu su pozvani mediji da prekinu sa huškačkom i nacionalističkom uređivačkom politikom kojom doprinose širenju nasilja.
Kao jedna od većih akcija u borbi protiv fašizma, nakon tribine organizovan je Veliki antifašistički skup u Novom Sadu, a za datum je odabran 23. oktobar kada se ujedno obeležava i 70 godina oslobođenja Novog Sada od fašizma. Uprkos lošem vremenu i kiši, protestnoj šetnji pridružilo se oko 1500 građana i građanki, predstavnika cilivnog društva i nevladinog sektora.
Obraćajući se okupljenima, direktor Vojvođanskog građanskog centra Željko Stanetić, naglasio je da fašizam u Novom Sadu prepoznaje svakodnevno jer Kulturni centar vodi “čovek koji je u svađi sa umetnošću i kulturom”, jer je romskom paru oduzeto dete jer nije bilo dovoljno tamno, jer su oterani mladi stranci i razbijani prozori Omladinskog centra CK13.
Predstavnica organizacije Žene u crnom Marija Perković, poručila je da, nakon sedam godina kada je u Novom Sadu održan sličan antifašistički skup, građani ponovo moraju da protestuju iako se garnitura vlasti sada promenila.Ona je rekla da i vlast i opozicija “vitlaju” nacionalističkom ideologijom uz pomoć Crkve, i “time osnažuju profašističke snage, koje ugrožavaju ljude drugačijeg imena, seksualnosti, boje kože, vere ili političkog mišljenja”.
Protestne govore zaključio je novinar Teofil Pančić dodajući: “Ne mogu da verujem vlasti ni na državnom ni na lokalnom nivou, koja u svakom trenutku potvrđuje sve suprotno, i zato je važno da pustimo glas i ne dozvolimo joj da kidnapuje pojam antifašizma i radi sa njim šta hoće, jer tako dopuštamo da ispadnemo budale. Ne verujem njihovom deklarativnom i ulickanom antifašizmu, antifašizmu koji nije potkrepljen sopstvenom biografijom, ne verujem antifašizmu četničkog vojvode, ni čoveka koji je izjavljivao da za jednog našeg treba ubiti 100 njihovih, ko god bili naši i njihovi”.
Nakon održanih govora sa terase Nezavisnog društva novinara Vojvodine okupljeni su prošetali do keja i položili vence na Spomenik žrtvama racije.
Građansku Vojvodinu čine Centar za regionalizam, Građanska akcija Pančevo, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Zelena mreža Vojvodine, Centar za razvoj civilnog društva, Građanski fond Panonija, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Centar za interkulturnu komunikaciju, Vojvođanski građanski centar.
Pomoć stanovnicima Velikog Rita i Jamene
Nakon aktivnog učešća u prikupljanju humanitarne pomoći za stanovništvo ugroženo poplavama koje su zahvatile region u maju ove godine, Vojvođanski građanski centar je uz pomoć Građanskih inicijativa iz Beograda, uspeo da obezbedi dodatnu pomoć za najugroženije, nakon što su završene masovne akcije tokom poplava. Kako bismo utvrdili situaciju u Vojvodini urađeno je istraživanje na terenu, i slika koju smo dobili je vrlo zabrinjavajuća. Kao jedni od najugroženijih ovog puta za primanje pomoći određeni su stanovnici novosadskog naselja Veliki Rit i sremskog sela Jamena.
Stanje u Velikom Ritu nakon poplava ostalo je umnogome nepromenjeno do danas. Iako je izvestan kontigent donacija došao do ovih ljudi, svakodnevni život jako im je otežan iz više razloga. Kuće u kojima žive uglavnom su izgrađene od najlona, kartona i ostalih sekundarnih sirovina i veoma su osetljive na različite vidove nepogoda. Deo Velikog Rita u kome se nalaze domovi ugroženi majskim poplavama predstavlja divlji deo naselja, što dodatno otežava puteve pomoći porodicama koje su ugrožene. Obzirom da stanovnici Velikog Rita oskudevaju u osnovnim potrebama i hrani, u dogovoru sa predstavnicima Centra za afirmaciju Aškalija, odlučeno je se obezbede paketi sa osnovnim prehrambenim namirnicama za pedeset porodica.
Jamena je praktično jedino mesto koje je u Vojvodini bilo potpuno poplavljeno. Jedini objekti koji su ostali nepotopljeni, su deo Doma zdravlja, crkva i škola. Petnaest objekata čeka rušenje, ali ne postoji naznaka početka ni završetka izgradnje novih kuća za one čije se kuće ruše. Nasuprot ovom broju, daleko je veći broj onih koji su i dalje u šatorima, čije su kuće pretrpele značajna oštećenja i koji na njima moraju izvršiti ozbiljne radove budući da se radi o starim objektima. Za porodice koje su najugroženije i koje su ostale bez gotovo celog pokućstva VGC obezbedio je 12 ležajeva na razvlačenje koji će im zameniti improvizovane letnje ležaljke. U okviru dogovora sa kompanijom Vitorog iz Novog Sada, uspeli smo da umesto prvobitnih 10, obezbedimo 12 ležajeva, obzirom na činjenicu da su nam izašli u susret i obezbedili besplatan prevoz do porodica u Jameni.
Prvi kadar: Sarajevo, moje lično iskustvo.
Učešćem u projektu “Prvi kadar: Sarajevo, moje lično iskustvo” petoro aktivista i aktivistkinja iz Novog Sada imalo je priliku da poseti 20. Sarajevo film festival. Ovaj festival nastao je pred kraj četvorogodišnje opsade Sarajeva sa željom da se pomogne obnova civilnog društva, a danas je jedan od vodećih međunarodnih festivala u regionu. Naši ktivisti i aktivistkinje pratili su selekciju dokumentarnih filmova nakog čega su zajedno sa 80 aktivista iz regiona učestvovali na diskusijama sa autorima filmova. Program je sadržao filmove koji su iz različitih uglova preispitivali ljudske živote, kao i stanje ljudskih prava u svetu. Od LGBT teme (film SKANDAL iz Albanije), preko rasizma i nacizma (film PRESUDA U MAĐARSKOJ iz Mađarske), nenasilnog aktivističkog angažmana ( film SVAKODNEVNA POBUNA iz Austrije), do nekih malo opuštenijih i veselijih tema koje su se bavile bivšim ljubavima ( film LJUBAVNA ODISEJA iz Hrvatske), ljubavi u kasnijim godinama života (film BUJICA LJUBAVI iz Mađarske) , dokumentarni program bio je vrlo raznovrstan i kvalitetan. Pored festivala, učesnici su posetili glavna obeležja grada i godina pod Opsadom kao što su gradska Vijećnica, Istorijski muzej Bosne i Hercegovine, galerija Srebrenica, Tunel spasa i druge. Mesec dana pre samog festivala, učesnici programa imali su prilike da na tri predavanja slušaju o kontekstu raspada bivše Jugoslavije, slučaju opsade Sarajeva od ’92. do ’96, gledaju dokumentarne filmove koji su im približili ove dve važne teme, kao što su „Ultimativni vodič za preživljavanje“ Fama collection; „ Informativni razgovori“ Namika Kabila; „Većina počinje ovde“ u produkciji BIRN-a i nekoliko pobedničkih filmova sa prethodnih festivala. Nakon povratka iz Sarajeva, Vojvođanski građanski centar organizovao je izložbu fotografija učesnika i učesnica programa na temu “Sarajevo, moje lično iskustvo”. Nakon uspešne realizacije projekta Prvi kadar: Sarajevo, moje lično iskustvo, počeli smo pregovore sa još nekim festivalima u regionu i Evropi o uključivanju mladih iz Vojvodine u njihove aktivnosti. Polovinom oktobra bili smo u Barseloni i započeli pregovore sa predstavnicima Festivala dokumentarnih filmova o ljudskim pravima Festival De cine y derechos humanos. Nadamo se da ćemo u 2015.oj gledati mnogo dobrih filmova u Sarajevu, Zagrebu, Barseloni, Prizrenu, a možda neke od njih dovesti i u Novi Sad.
Prvi kadar: Sarajevo, moje lično iskustvo.
Učešćem u projektu “Prvi kadar: Sarajevo, moje lično iskustvo” petoro aktivista i aktivistkinja iz Novog Sada imalo je priliku da poseti 20. Sarajevo film festival. Ovaj festival nastao je pred kraj četvorogodišnje opsade Sarajeva sa željom da se pomogne obnova civilnog društva, a danas je jedan od vodećih međunarodnih festivala u regionu. Naši ktivisti i aktivistkinje pratili su selekciju dokumentarnih filmova nakog čega su zajedno sa 80 aktivista iz regiona učestvovali na diskusijama sa autorima filmova. Program je sadržao filmove koji su iz različitih uglova preispitivali ljudske živote, kao i stanje ljudskih prava u svetu. Od LGBT teme (film SKANDAL iz Albanije), preko rasizma i nacizma (film PRESUDA U MAĐARSKOJ iz Mađarske), nenasilnog aktivističkog angažmana ( film SVAKODNEVNA POBUNA iz Austrije), do nekih malo opuštenijih i veselijih tema koje su se bavile bivšim ljubavima ( film LJUBAVNA ODISEJA iz Hrvatske), ljubavi u kasnijim godinama života (film BUJICA LJUBAVI iz Mađarske) , dokumentarni program bio je vrlo raznovrstan i kvalitetan. Pored festivala, učesnici su posetili glavna obeležja grada i godina pod Opsadom kao što su gradska Vijećnica, Istorijski muzej Bosne i Hercegovine, galerija Srebrenica, Tunel spasa i druge. Mesec dana pre samog festivala, učesnici programa imali su prilike da na tri predavanja slušaju o kontekstu raspada bivše Jugoslavije, slučaju opsade Sarajeva od ’92. do ’96, gledaju dokumentarne filmove koji su im približili ove dve važne teme, kao što su „Ultimativni vodič za preživljavanje“ Fama collection; „ Informativni razgovori“ Namika Kabila; „Većina počinje ovde“ u produkciji BIRN-a i nekoliko pobedničkih filmova sa prethodnih festivala. Nakon povratka iz Sarajeva, Vojvođanski građanski centar organizovao je izložbu fotografija učesnika i učesnica programa na temu “Sarajevo, moje lično iskustvo”. Nakon uspešne realizacije projekta Prvi kadar: Sarajevo, moje lično iskustvo, počeli smo pregovore sa još nekim festivalima u regionu i Evropi o uključivanju mladih iz Vojvodine u njihove aktivnosti. Polovinom oktobra bili smo u Barseloni i započeli pregovore sa predstavnicima Festivala dokumentarnih filmova o ljudskim pravima Festival De cine y derechos humanos. Nadamo se da ćemo u 2015.oj gledati mnogo dobrih filmova u Sarajevu, Zagrebu, Barseloni, Prizrenu, a možda neke od njih dovesti i u Novi Sad.
Nepodobni građani
Kao reakcija na događaje u Hrvatskoj, pre samog početka tamošnjih oružanih sukoba, dolazi do sistematskog zastrašivanja pripadnika nacionalnih manjina, pre svega Hrvata, u višenacionalnim sredinama Vojvodine. Ova pojava je bila posebno primetna u Sremu, koji svojom granicom prirodno naleže na prostore Hrvatske. Za jedan od krucijalnih događaja se smatra javno čitanje spiska nepodobnih građana hrvatske nacionalnosti na stranačkom skupu koji je organizovala Srpska radikalna stranka, na čijem je čelu bio Vojislav Šešelj, 6. maja 1992. u selu Hrtkovci. Ubrzo posle ovog događaja, stanovnici Hrtkovaca ali i mnogih drugih sremskih mesta, počinju da dobijaju anonimne poruke obojene pretnjama, stvara se atmosfera straha i neizvesnosti. Ubrzo, ti činovi prelaze u otvorene aktove nasilja.
Poruka za ove ljude je bila jasna – Vi ste nepodobni građani, i mnogi se, usled takvih okolnosti, iseljavaju iz svojih domova i odlaze, pretežno u Hrvatsku. Zbog specifičnog nacionalističkog inženjeringa, Hrvati iz Vojvodine menjaju svoje kuće i stanove iz Vojvodine, za kuće i stanove Srba iz Hrvatske, I jedni I drugi tako menjajući demografsku sliku čitavog područja i utvrđujući nacionalne zabrane svojih društava. Prema rezultatima popisa, iz godina 1991. i 2002. broj stanovnika hrvatske nacionalnosti u Vojvodini je smanjen za 24%, što govori o razmerama ovih pojava. Raskinute su porodične, familijarne, prijateljske i poslovne veze, društveno tkivo i tkanje je nasilno promenjeno, doprinoseći da nacionalno dobije primat nad građanskim što je ovu I slične priče ostavilo nepoznatom iako podaci o njima postoje.
Tokom jednogodišnjeg istraživanja zabeležićemo razgovore sa više od sto pojedinaca I pokušati da prikupimo što više arhivske medijske građe koja govori o ovim događajima koji su se tokom devedesetih godina odigrali u Vojvodini. Projekat Nepodobni građani će pored razgovora sa direktnim žrtvama, članovima njihovih porodica I svedocima o onome što im se događalo, na platformi www.neispricaneprice.com ponuditi I razgovore sa aktivistima I aktivistkinjama civilnog društva koji su tih godina reagovali na ono što se dešavalo, novinarima I novinarkama koji su se u svom radu bavili ovom temom, pravnicima i pravnicama I mnogim drugim relevantnim sagovornicima.
Zarad neponovljanja, uspostavljanja i očuvanja kulture sećanja na ove događaje, ova platforma će predstavljati objedinjeno mesto sećanja na ljude i događaje iz vremena „nepodobnih građana“.
Neispričane priče kao svoj osnovni cilj imaju dekonstrukciju zaborava i očuvanje sećanja na bitne događaje iz bliske prošlosti u kolektivnoj memoriji stanovništva kao jedan od osnovih preuslova neponavljanja. Svojevrstan edukacioni alat koji predstavlja sama platforma najveću vrednost nosi u različitosti dokumenata koje nudi i mogućnosti njene baze da se iznova obnavlja, širi I upotpunjuje. Duboko verujemo da program Neispričane priče, projekti koji se trenutno realizuju u okviru njega, ali i oni koji nas očekuju u narednom periodu doprinose izgradnji odgovorne kulture
sećanja.
Prvi kadar: Sarajevo, moje lično iskustvo
VOJVOĐANSKI GRAĐANSKI CENTAR
VAS POZIVA
da se prijavite na konkurs „Prvi kadar: Sarajevo, moje lično iskustvo“
Ako imate između 18 i 26 godina i želite da ove godine posetite Sarajevo film festival koji se održava od 15-23. avgusta u Sarajevu, prijavite se tako što ćete nam poslati fotografiju, kratak video ili kratak esej na temu „Kadriranje slobode“ na office@vccns.org sa naznakom „Za konkurs“.
Rok za prijavu je 15. jul 2014.
Uslovi konkursa:
- da svojim radom odgovorite na temu na kreativan način, dok tehnički kriterijumi nisu postavljeni (fotografije i video materijali mogu biti napravljeni telefonom ili amaterskim fotoaparatom)
- da imate između 18 i 26 godina ili ste skoro napunili 26 🙂
- da ste sigurno u mogućnosti da prisustvujete na sve tri radionice koje će prethoditi odlasku u Sarajevo
- da ste odgovorni, tolerantni , druželjubivi i da želite da se bavite aktivizmom u oblasti ljudskih prava i upoznate aktiviste i aktivistkinje iz regiona
- da ste u mogućnosti da idete sedam dana u Sarajevo na filmski festival (obezbeđeni su put, smeštaj, hrana i akreditacije za festivalske događaje)
Deset kandidata će ući u uži izbor, a najboljih pet će imati mogućnost da učestvuju u radionicama i idu na dvadeseti Sarajevo film festival.
Tokom posete Sarajevu, pored samog prisustvovanja filmskim projekcijama, učesnici i učesnice će imati priliku da se svakog dana sretnu sa autorima dokumentarnih filmova koji se bave tematikom ljudskih prava i zajedno sa drugim učesnicima razgovaraju sa njima. Takođe, očekuje vas i deo programa koji je odvojen od festivalskog, a podrazumeva obilazak grada, posetu tunelu koji je tokom opsade grada bio jedini način da se iz njega izađe i posetu Istorijskom muzeju BiH.
Program sprovodi Vojvođanski građanski centar u saradnji sa Inicijativom mladih za ljudska prava iz Bosne i Hercegovine i uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu AP Vojvodine.
Ukoliko imate neko pitanje, pišite nam na office@vccns.org
Prikupljanje humanitarne pomoći u prostorijama Vojvođanskog građanskog centra
Pomoć koja je pristizala ovih dana u VCC bila je preusmerena na Medicinski fakultet, a jedan deo i na stanovnike u Velikom ritu.
Nastavljamo da prikupljamo pomoć i narednih dana u navedenom terminu, sa napomenom da će jedan deo pomoći koja pristigne biti usmerena na Bosanski Šamac i ugrožene u tom području.
( U petak ujutru kreće pomoć ka tamo)
Na ovom linku pratite šta je gde potrebno donositi u Novom Sadu, pa tako i kod nas u VCC
Googledocs
Ukoliko imate pitanja, kontaktirajte nas preko naše stranice na Facebook-u.
Pomoć ugroženima možete poslati i putem Vaših telefona i to:
Srbija – SMS na 1003
Bosna i Hercegovina – poziv na 1458
Hrvatska – poziv 060 90 11
Last Updated: June 2, 2015 by Leave a Comment
Obeležavanje godišnjice opsade Sarajeva
Aktivisti Vojvođanskog građanskog centra podsetili su danas Novosađane na dvadeset i treću godišnjicu početka Opsade Sarajeva, podelivši im novine „Glas Sarajeva“.
U pitanju su novine specijalno kreirane za ovu akciju, a u njima su građani mogli da pročitaju nešto više o samoj četvorogodišnjoj opsadi grada, kao i o tome kako su je građani Sarajeva preživljavali.
Na ovaj način Vojvođanski građanski centar želeo je da skrene pažnju javnosti na ovaj tragičan događaj u kom je stradalo preko 11 000 Sarajlija, od kojih je 1601 bilo dete.
Da znamo, da pamtimo, da se ne ponovi!