Saopštenje za javnost podovom usvajanja Deklaracije o osudi zločina nad svim narodima u Skupštini Vojvodine
Današnjim donošenjem Deklaracije o osudi zločina nad pripadnicima svih naroda u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije, žrtve su ponovno iskorištene za dnevno-političke potrebe.
Svrha donošenja ovakvih dokumenata jeste ograđivanje od loših stvari koje su pripadnici sopstvenog naroda činili u prošlosti prema pripadnicima nekog drugog naroda ili određenim grupama stanovništva unutar svoje države, poštovanje sopstvenih žrtava se podrazumeva. Ukoliko posmatramo prvobitni tekst deklaracije, ponudjen od strane opozicije u parlamentu AP Vojvodine može se govoriti o izvesnoj licemernosti same inicijative, ako imamo u vidu činjenicu da civilne žrtve rata, recimo iz Oluje, ne mogu u Hrvatskoj, ali ni u Srbiji da ostvare svoja osnovna prava. Za razliku od vojnika koji su aktivno učestvovali u borbama, država Srbija ne priznaje status žrtve nastradalim civilima. Upravo pomenute činjenice govore o odnosu prema ovim ljudima daleko bolje od ijedne deklaracije koja se o njima bude donosila, pogotovo na ovakav način.
Izmenjen, pa naknadno usvojen tekst deklaracije u kome se osuđuju zločini nad pripadnicima svih naroda još više obesmišljava celu situaciju. Žrtve ponovo ostaju neimenovane i za njih ova deklaracija neće predstavljati nikakav boljitak ili šansu za ostvarivanje nekih prava koje bi trebalo da imaju.
Odgovornost za počinjene zločine mora se individualizovati, a žrtvama dati ime i prezime, jer najmanje to zaslužuju i mora se prestati ošstim mestima manipulisati njima. Šansa za to jeste Inicijativa za osnivanje regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o svim zločinima na teritoriji SFRJ u periodu od 1991. do 2001., koja bi kao jedan od svojih osnovnih ciljeva imala sačinjavanje poimeničnog spiska žrtava ratova na ovim prostorima.
Srećan nam Međunarodni dan borbe za ljudska prava!
Srećan nam Međunarodni dan borbe za ljudska prava!
Prvo su došli po komuniste,
a ja se nisam pobunio jer nisam bio komunista.
Zatim su došli po Jevreje
a ja se nisam pobunio jer nisam bio Jevrejin.
Zatim su došli po sindikalce,
a ja se nisam pobunio jer nisam bio sindikalac.
Zatim su došli po katolike,
a ja se nisam pobunio jer sam bio protestant.
Zatim su došli po mene,
ali tada više nikoga nije bilo da se pobuni.
Martin Niemöller
Na današnji dan, 10. decembra 1948. Ujedinjene Nacije su usvojile Univerzalnu povelju o ljudskim pravima i na taj način, u teškoj post-ratnoj atmosferi, nakon Drugog svetskog rata, otvorile novo poglavlje u istoriji ljudske civilizacije. Ovim aktom, po prvi put je definisan i predstavljen korpus onih prava, koja su zagarantovana svakom stanovniku ove planete i utvrđivanje odnosa, kako bi se sprečilo kršenje tih zagarantovanih prava. Istorija borbe za ljudska prava, ogledala se ona u anti-rasnoj ili anti-fašističkoj, polnoj ili seksualnoj osnovi, je bila teška i naučila nas da, bez obzira na norme ili zvanične dokumente, svaki pojedinac mora da nauči kako da ta zagarantovana prava brani, svoja, ali, što je možda još važnije i ljudi oko sebe.
Danas, na samom izmaku 2012. stanje ljudskih prava i borbe za njih u Srbiji u mnogome je opterećeno teškim nasleđem bliske prošlosti i periodom neuspele tranzicije. Uprkos Ustavu, donešenim zakonima i aktima, uprkos činjenici da su osnovane institucije i Ombudsmana, na nekoliko nivoa i Poverenika za ljudska prava, i dalje imamo pojave diskriminacije, ugrožavanja zagarantovanih prava seksualnih manjina i LGBT populacije, ugrožavanje prava na rad i adekvatnu nadohnadu za isti ili osporavanje prava na udruživanje i etiketiranje institucija i organizacija civilnog društva koje se bore za promovisanje značaja ljudskih prava.
Sve nas ovo upozorava da je borba za ljudska prava stalna i svakodnevna, a da današnji dan samo simbolički podseća na istorijski razvoj te borbe. I da su ljudska prava nešto što mora biti svakodnevno i svugda praktikovano. Bez izgovora. Bez četiri zida. I uz učestvovanje svakog od nas. Jer u suprotnom, kraj će izgledati kao poslednja strofa gore citirane poeme Martina Niemollera.
Vojvođanski građanski centar Vam svima želi mnogo hrabrosti, istrajnosti i upornosti u borbi za ljudska prava!
Predavanje- REKOM za budućnost mladih
Predavanje “REKOM za budućnost mladih”
Vojvođanski građanski centar u ponedeljak, 12. novembra, sa početkom u 13h u prostorijama Nezavisnog društva novinara Vojvodine organizuje predavanje “REKOM za budućnost mladih” na kome će govoriti izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo, Nataša Kandić.
Predavanje ima za cilj predstavljanje potencijalne zaostavštine komisije kao što je REKOM i njenog značaje za mlade, a u sklopu predavanja biće prikazan i kratki film o prošlogodišnjoj kampanji prikupljanja potpisa podrške građana Inicijativi za REKOM.
Nakon predavanja, aktivisti i aktivistkinje će razgovarati sa građanima u Zmaj Jovinoj ulici i još jednom ih pozvati da svojim potpisom daju podršku osnivanju REKOM-a. U junu 2011. godine 543.000 građana iz BiH, Srbije, Crne Gore, Kosova, Hrvatske, Makedonije i Slovenije potpisalo je peticiju za osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava počinjenih na teritoriji bivše SFRJ u periodu od 1991.-2001. Koalicija za REKOM okuplja više od 1800 organizacija civilnog društva, pojedinaca/ki iz svih država nastalih raspadom bivše SFRJ. Među njima su i udruženja roditelja i porodica nestalih osoba, veterana, novinara, predstavnika manjinskih etničkih zajednica, organizacija za zaštitu ljudskih prava.
Projekat “Glasno za zdravstvo”
UG “SRBIJA u POKRETU” i Vojvođanski Građanski Centar upućuju poziv za:
PRIJAVU ZA AKTIVISTE I OBUKU NA NOVOM PROJEKTU
Svi vi koji ste u svom bliskom okruženju osetili nepravdu u vezi korišćenja zdravstvenih usluga, možda se čak sreli sa korupcijom i spremni ste da pokrenete akciju, pridružite se inicijativi Srbije u pokretu za unapređenje zdravstva i borbu protiv korupcije u zdravstvu “GLASNO ZA ZDRAVSTVO!”
PRIJAVITE SE odlaskom na naš sajt www.srbijaupokretu.org i popunite formular za prijavu aktivista na obuku o načinima organizovanja građana za borbu protiv korupcije u zdravstvu koja će se održati u subotu, 13. oktobra 2012. godine u prostorijama Vojvođanskog građanskog centra, Trg Republike 20/stan 12, 21000 Novi Sad, sa početkom u 10h.
Broj mesta je ograničen, prijavi se što pre!
Vaša Srbija u pokretu
Za sve dodatne informacije kontaktirajte nas na telefon 011 3620 302 ili na email – pokreni@srbijaupokretu.org
Saopštenje za javnost povodom bezbednosne situacije u Novom Sadu
Jučerašnja vest koju su objavili mediji, da je u novosadskom naselju Liman ranjen osamnaestogodišnji momak iz vatrenog oružja u neposrednoj blizini jedne osnovne škole, nažalost nije izuzetak, već informacije o nasilju u Novom Sadu slušamo gotovo na nedeljnom nivou.
Nasilje na ulicama Novog Sada svakako jeste kompleksan problem koji se mora rešavati kao takav, uključivanjem i delovanjem mnogih činilaca, ali prvenstveno institucija države Srbije.
Nepostojanje Načelnika policijske uprave Novog Sada, nešto je na šta već duže vreme ukazuje Vojvođanski građanski centar, brojne organizacije civilnog društva i istaknuti pojedinci, kao i na činjenicu da je u gradu Novom Sadu potreban daleko veći broj policijskih službenika. Ignorisanje ovih zahteva od strane Ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića doprinosi osećaju nebezbednosti kod građana i građanki Novog Sada i ruši samu pretpostavku mogućnosti suočavanja sa problemom nasilja u gradu i sankcionisanja pojedinaca koji počine krivična dela.
Zbog svega gore navedenog, apelujemo na gospodina Dačića da posveti pažnju dešavanjima u Novom Sadu i kao jedna od najodgovornijih osoba za bezbednost građana, aktivno se uključi u rešavanje problema bezbednosti u glavnom gradu AP Vojvodine.
Last Updated: May 14, 2021 by
Otvoreno pismo – Vojvođanski građanski centar
Vojvođanski građanski centar upozorava javnost na opasnost činjenice da se opet pojavljuju spiskovi organizacija, medija i pojedinaca koji se etiketiraju kao strani agenti, i traži se da im se zabrani rad i ograniče ustavom zagarantovana prava. Ovi spiskovi se mogu posmatrati kao liste za odstreli i zato pored izostajanja reakcije nadležnih državnih organa, najviše zabrinjava nastali muk u ostatku civilnog sektora.
Bliska istorija ove države je više nego dovoljna opomena s obzirom na činjenicu da su, ne tako davno, postojali spiskovi na kojima su se nalazile organizacije i pojedinci koji su dobijali slične etikete i čija je bezbednost tim činom bila opasno narušena. Pored toga, pripadnici udruženja SNP Naši (potpisani na plakatima) su u prethodnim danima ponovo spalili zastavu Vojvodine, što, podsećamo državne organe, predstavlja otvoren atak na simbole Republike Srbije.
Pozivamo državu i odgovorne institucije da reaguju u slučaju novih spiskova organizacija i pojedinaca, kao i u slučaju paljenja zastave AP Vojvodine.
Podsećamo, da se iz fondova Evropske Unije, ali i mnogih drugih nezavisnih fondacija, finansira veliki broj udruženja građana koje su registrovana na teritoriji Srbije i koja imaju širok spektar delovanja, od pitanja vezanih za ljudska prava, preko ekologije ili pitanja mladih do oblasti kulturnog stvaralaštva. Takođe, u prethodne dve decenije, iz istih fondova finansirana je obnova i davana su sredstva za rad velikog broja škola i drugih obrazovnih institucija, bolnica, domova zdravlja, sportskih udruženja…
Apelujemo na druga udruženja, kulturne organizacije ili institucije, koje se finansiraju ili su bile finansirane, u bilo kom trenutku, od inostranih fondacija i donatora, da podignu glas i na taj način stanu u zaštitu organizacija, medija i pojedinaca koji se nalaze na spiskovima kojima su ovih dana prelepljeni gradovi u Srbiji i kojima se poziva na linč, jer bi solidarnost trebalo da bude univerzalna vrednost svih.
Za kraj postavljamo pitanje kreatorima ove kampanje, da odgovore javnosti koji su izvori njihovih finansiranja za ovako skupu i agresivnu medijsku kampanju, u vidu stalnog prisustva u medijima i štampanja ogromnog broja plakata? Organizacije i mediji koji su navedeni na ovim spiskovima imaju transparentan i lako dostupan pregled finansija, pa to isto očekujemo i od organizacije SNP Naši u godišnjem finansijskom izveštaju koji se, po zakonu, uskoro podnosi.