Saopštenje za javnost podovom usvajanja Deklaracije o osudi zločina nad svim narodima u Skupštini Vojvodine

Današnjim donošenjem Deklaracije o osudi zločina nad pripadnicima svih naroda u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije, žrtve su ponovno iskorištene za dnevno-političke potrebe.
Svrha donošenja ovakvih dokumenata jeste ograđivanje od loših stvari koje su pripadnici sopstvenog naroda činili u prošlosti prema pripadnicima nekog drugog naroda ili određenim grupama stanovništva unutar svoje države, poštovanje sopstvenih žrtava se podrazumeva. Ukoliko posmatramo prvobitni tekst deklaracije, ponudjen od strane opozicije u parlamentu AP Vojvodine može se govoriti o izvesnoj licemernosti same inicijative, ako imamo u vidu činjenicu da civilne žrtve rata, recimo iz Oluje, ne mogu u Hrvatskoj, ali ni u Srbiji da ostvare svoja osnovna prava. Za razliku od vojnika koji su aktivno učestvovali u borbama, država Srbija ne priznaje status žrtve nastradalim civilima. Upravo pomenute činjenice govore o odnosu prema ovim ljudima daleko bolje od ijedne deklaracije koja se o njima bude donosila, pogotovo na ovakav način.
Izmenjen, pa naknadno usvojen tekst deklaracije u kome se osuđuju zločini nad pripadnicima svih naroda još više obesmišljava celu situaciju. Žrtve ponovo ostaju neimenovane i za njih ova deklaracija neće predstavljati nikakav boljitak ili šansu za ostvarivanje nekih prava koje bi trebalo da imaju.
Odgovornost za počinjene zločine mora se individualizovati, a žrtvama dati ime i prezime, jer najmanje to zaslužuju i mora se prestati ošstim mestima manipulisati njima. Šansa za to jeste Inicijativa za osnivanje regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o svim zločinima na teritoriji SFRJ u periodu od 1991. do 2001., koja bi kao jedan od svojih osnovnih ciljeva imala sačinjavanje poimeničnog spiska žrtava ratova na ovim prostorima.