Last Updated: May 14, 2021 by
Kao reakcija na događaje u Hrvatskoj, pre samog početka tamošnjih oružanih sukoba, dolazi do sistematskog zastrašivanja pripadnika nacionalnih manjina, pre svega Hrvata, u višenacionalnim sredinama Vojvodine. Ova pojava je bila posebno primetna u Sremu, koji svojom granicom prirodno naleže na prostore Hrvatske. Za jedan od krucijalnih događaja se smatra javno čitanje spiska nepodobnih građana hrvatske nacionalnosti na stranačkom skupu koji je organizovala Srpska radikalna stranka, na čijem je čelu bio Vojislav Šešelj, 6. maja 1992. u selu Hrtkovci. Ubrzo posle ovog događaja, stanovnici Hrtkovaca ali i mnogih drugih sremskih mesta, počinju da dobijaju anonimne poruke obojene pretnjama, stvara se atmosfera straha i neizvesnosti. Ubrzo, ti činovi prelaze u otvorene aktove nasilja.
Poruka za ove ljude je bila jasna – Vi ste nepodobni građani, i mnogi se, usled takvih okolnosti, iseljavaju iz svojih domova i odlaze, pretežno u Hrvatsku. Zbog specifičnog nacionalističkog inženjeringa, Hrvati iz Vojvodine menjaju svoje kuće i stanove iz Vojvodine, za kuće i stanove Srba iz Hrvatske, I jedni I drugi tako menjajući demografsku sliku čitavog područja i utvrđujući nacionalne zabrane svojih društava. Prema rezultatima popisa, iz godina 1991. i 2002. broj stanovnika hrvatske nacionalnosti u Vojvodini je smanjen za 24%, što govori o razmerama ovih pojava. Raskinute su porodične, familijarne, prijateljske i poslovne veze, društveno tkivo i tkanje je nasilno promenjeno, doprinoseći da nacionalno dobije primat nad građanskim što je ovu I slične priče ostavilo nepoznatom iako podaci o njima postoje.
Tokom jednogodišnjeg istraživanja zabeležićemo razgovore sa više od sto pojedinaca I pokušati da prikupimo što više arhivske medijske građe koja govori o ovim događajima koji su se tokom devedesetih godina odigrali u Vojvodini. Projekat Nepodobni građani će pored razgovora sa direktnim žrtvama, članovima njihovih porodica I svedocima o onome što im se događalo, na platformi www.neispricaneprice.com ponuditi I razgovore sa aktivistima I aktivistkinjama civilnog društva koji su tih godina reagovali na ono što se dešavalo, novinarima I novinarkama koji su se u svom radu bavili ovom temom, pravnicima i pravnicama I mnogim drugim relevantnim sagovornicima.
Zarad neponovljanja, uspostavljanja i očuvanja kulture sećanja na ove događaje, ova platforma će predstavljati objedinjeno mesto sećanja na ljude i događaje iz vremena „nepodobnih građana“.
Neispričane priče kao svoj osnovni cilj imaju dekonstrukciju zaborava i očuvanje sećanja na bitne događaje iz bliske prošlosti u kolektivnoj memoriji stanovništva kao jedan od osnovih preuslova neponavljanja. Svojevrstan edukacioni alat koji predstavlja sama platforma najveću vrednost nosi u različitosti dokumenata koje nudi i mogućnosti njene baze da se iznova obnavlja, širi I upotpunjuje. Duboko verujemo da program Neispričane priče, projekti koji se trenutno realizuju u okviru njega, ali i oni koji nas očekuju u narednom periodu doprinose izgradnji odgovorne kulture
sećanja.
Last Updated: May 14, 2021 by
Nepodobni građani
Kao reakcija na događaje u Hrvatskoj, pre samog početka tamošnjih oružanih sukoba, dolazi do sistematskog zastrašivanja pripadnika nacionalnih manjina, pre svega Hrvata, u višenacionalnim sredinama Vojvodine. Ova pojava je bila posebno primetna u Sremu, koji svojom granicom prirodno naleže na prostore Hrvatske. Za jedan od krucijalnih događaja se smatra javno čitanje spiska nepodobnih građana hrvatske nacionalnosti na stranačkom skupu koji je organizovala Srpska radikalna stranka, na čijem je čelu bio Vojislav Šešelj, 6. maja 1992. u selu Hrtkovci. Ubrzo posle ovog događaja, stanovnici Hrtkovaca ali i mnogih drugih sremskih mesta, počinju da dobijaju anonimne poruke obojene pretnjama, stvara se atmosfera straha i neizvesnosti. Ubrzo, ti činovi prelaze u otvorene aktove nasilja.
Poruka za ove ljude je bila jasna – Vi ste nepodobni građani, i mnogi se, usled takvih okolnosti, iseljavaju iz svojih domova i odlaze, pretežno u Hrvatsku. Zbog specifičnog nacionalističkog inženjeringa, Hrvati iz Vojvodine menjaju svoje kuće i stanove iz Vojvodine, za kuće i stanove Srba iz Hrvatske, I jedni I drugi tako menjajući demografsku sliku čitavog područja i utvrđujući nacionalne zabrane svojih društava. Prema rezultatima popisa, iz godina 1991. i 2002. broj stanovnika hrvatske nacionalnosti u Vojvodini je smanjen za 24%, što govori o razmerama ovih pojava. Raskinute su porodične, familijarne, prijateljske i poslovne veze, društveno tkivo i tkanje je nasilno promenjeno, doprinoseći da nacionalno dobije primat nad građanskim što je ovu I slične priče ostavilo nepoznatom iako podaci o njima postoje.
Tokom jednogodišnjeg istraživanja zabeležićemo razgovore sa više od sto pojedinaca I pokušati da prikupimo što više arhivske medijske građe koja govori o ovim događajima koji su se tokom devedesetih godina odigrali u Vojvodini. Projekat Nepodobni građani će pored razgovora sa direktnim žrtvama, članovima njihovih porodica I svedocima o onome što im se događalo, na platformi www.neispricaneprice.com ponuditi I razgovore sa aktivistima I aktivistkinjama civilnog društva koji su tih godina reagovali na ono što se dešavalo, novinarima I novinarkama koji su se u svom radu bavili ovom temom, pravnicima i pravnicama I mnogim drugim relevantnim sagovornicima.
Zarad neponovljanja, uspostavljanja i očuvanja kulture sećanja na ove događaje, ova platforma će predstavljati objedinjeno mesto sećanja na ljude i događaje iz vremena „nepodobnih građana“.
Neispričane priče kao svoj osnovni cilj imaju dekonstrukciju zaborava i očuvanje sećanja na bitne događaje iz bliske prošlosti u kolektivnoj memoriji stanovništva kao jedan od osnovih preuslova neponavljanja. Svojevrstan edukacioni alat koji predstavlja sama platforma najveću vrednost nosi u različitosti dokumenata koje nudi i mogućnosti njene baze da se iznova obnavlja, širi I upotpunjuje. Duboko verujemo da program Neispričane priče, projekti koji se trenutno realizuju u okviru njega, ali i oni koji nas očekuju u narednom periodu doprinose izgradnji odgovorne kulture
sećanja.
Category: Neispričane priče