Last Updated: May 14, 2021 by
Juče smo bili u Šidu, gde je u okviru Meseca ljudskih prava koji organizuje Inicijativa mladih, bilo planirano i predstavljanje našeg programa “Neispričane priče” i projekta “Nepodobni građani” koji se bavi proterivanjem hrvatskog stanovništva iz Vojvodine. Predstavljanje ovog projekta bio je samo deo celokupnog programa i zapravo je pratio debatu o proterivanju na kojoj smo očekivali i nekog od predstavnika opštine Šid.
U okviru istoimene manifestacije u Šidu je trebalo da se održi i izložba pod nazivom “Ovo je prajd”, na kojoj bi bile predstavljene fotografije sa ovogodišnje beogradske i osiječke Parade ponosa. Aktivisti i aktivistkinje Inicijative su u prostorijama biblioteke “Simon Piščević”, ranije postavili ovu izložbu, po ranijem dogovoru sa predstavnicima biblioteke.
U Šid smo došli nešto pre debate, kako bi stigli da vidimo i izložbu. Deset minuta posle, stigao je poziv organizatorima i obaveštenje da izložbe neće biti. Navodni razlog je oštećen zid biblioteke prilikom postavljanja izložbe, iako nikome nije bilo dozvoljeno da ode po slike i pogleda to famozno oštećenje jer je kompletna izložba već bila skinuta od strane nekog iz biblioteke. Da, fotografije su lepljene krep trakom. Naivno smo poverovali da će se rešenje pronaći, međutim otkazani su svi događaji planirani u biblioteci.
Zabranjeno, ne može. Ništa? Ništa. Zašto? Zato.
Da se vratim na proterivanje Hrvata. U ovoj priči, Šid kao opština, na svom obrazu ima veliku mrlju koja se teško pere. Kako bi i moglo biti lako kada se dve decenije uspešno ćuti. Ćuti se o zastrašivanju, maltretiranju i mučenju sopstvenih građana. Pored Šida, koji ima svoj deo tamne priče, tu su i sela u njegovoj okolini. Vašica u kojoj je sa zemljom sravnjena seoska katolička crkva, Morović u kome su tih godina nestala dva građanina čija se sudbina ni danas ne zna, Kukujevci u kojima je ubijena cela porodica Oskomić, iz kojih su proterani gotovo svi građani hrvatske nacionalnosti, a tamošnja crkva prvo ruinirana, a zatim jedno vreme korištena kao štala, a posle kao pilana.
Danas smo mogli da u medijima čitamo članke o pokretanju debate o ovim događajima u Sremu dvadeset godina posle njih. Nažalost, zahvaljujući šovinizmu onih koji zapravo nikada nisu otišli sa svojih pozicija, zamenili su ih oni članci koji vam pokažu koliko je ovde zapravo dvadeset godina malo.
Last Updated: May 14, 2021 by
Cenzura u Šidu
Juče smo bili u Šidu, gde je u okviru Meseca ljudskih prava koji organizuje Inicijativa mladih, bilo planirano i predstavljanje našeg programa “Neispričane priče” i projekta “Nepodobni građani” koji se bavi proterivanjem hrvatskog stanovništva iz Vojvodine. Predstavljanje ovog projekta bio je samo deo celokupnog programa i zapravo je pratio debatu o proterivanju na kojoj smo očekivali i nekog od predstavnika opštine Šid.
U okviru istoimene manifestacije u Šidu je trebalo da se održi i izložba pod nazivom “Ovo je prajd”, na kojoj bi bile predstavljene fotografije sa ovogodišnje beogradske i osiječke Parade ponosa. Aktivisti i aktivistkinje Inicijative su u prostorijama biblioteke “Simon Piščević”, ranije postavili ovu izložbu, po ranijem dogovoru sa predstavnicima biblioteke.
U Šid smo došli nešto pre debate, kako bi stigli da vidimo i izložbu. Deset minuta posle, stigao je poziv organizatorima i obaveštenje da izložbe neće biti. Navodni razlog je oštećen zid biblioteke prilikom postavljanja izložbe, iako nikome nije bilo dozvoljeno da ode po slike i pogleda to famozno oštećenje jer je kompletna izložba već bila skinuta od strane nekog iz biblioteke. Da, fotografije su lepljene krep trakom. Naivno smo poverovali da će se rešenje pronaći, međutim otkazani su svi događaji planirani u biblioteci.
Zabranjeno, ne može. Ništa? Ništa. Zašto? Zato.
Da se vratim na proterivanje Hrvata. U ovoj priči, Šid kao opština, na svom obrazu ima veliku mrlju koja se teško pere. Kako bi i moglo biti lako kada se dve decenije uspešno ćuti. Ćuti se o zastrašivanju, maltretiranju i mučenju sopstvenih građana. Pored Šida, koji ima svoj deo tamne priče, tu su i sela u njegovoj okolini. Vašica u kojoj je sa zemljom sravnjena seoska katolička crkva, Morović u kome su tih godina nestala dva građanina čija se sudbina ni danas ne zna, Kukujevci u kojima je ubijena cela porodica Oskomić, iz kojih su proterani gotovo svi građani hrvatske nacionalnosti, a tamošnja crkva prvo ruinirana, a zatim jedno vreme korištena kao štala, a posle kao pilana.
Danas smo mogli da u medijima čitamo članke o pokretanju debate o ovim događajima u Sremu dvadeset godina posle njih. Nažalost, zahvaljujući šovinizmu onih koji zapravo nikada nisu otišli sa svojih pozicija, zamenili su ih oni članci koji vam pokažu koliko je ovde zapravo dvadeset godina malo.
Category: Prošlo