Srećan nam Međunarodni dan borbe za ljudska prava!

Srećan nam Međunarodni dan borbe za ljudska prava!

Prvo su došli po komuniste,
a ja se nisam pobunio jer nisam bio komunista.
Zatim su došli po Jevreje
a ja se nisam pobunio jer nisam bio Jevrejin.
Zatim su došli po sindikalce,
a ja se nisam pobunio jer nisam bio sindikalac.
Zatim su došli po katolike,
a ja se nisam pobunio jer sam bio protestant.
Zatim su došli po mene,
ali tada više nikoga nije bilo da se pobuni.

Martin Niemöller

Na današnji dan, 10. decembra 1948. Ujedinjene Nacije su usvojile Univerzalnu povelju o ljudskim pravima i na taj način, u teškoj post-ratnoj atmosferi, nakon Drugog svetskog rata, otvorile novo poglavlje u istoriji ljudske civilizacije. Ovim aktom, po prvi put je definisan i predstavljen korpus onih prava, koja su zagarantovana svakom stanovniku ove planete i utvrđivanje odnosa, kako bi se sprečilo kršenje tih zagarantovanih prava. Istorija borbe za ljudska prava, ogledala se ona u anti-rasnoj ili anti-fašističkoj, polnoj ili seksualnoj osnovi, je bila teška i naučila nas da, bez obzira na norme ili zvanične dokumente, svaki pojedinac mora da nauči kako da ta zagarantovana prava brani, svoja, ali, što je možda još važnije i ljudi oko sebe.
Danas, na samom izmaku 2012. stanje ljudskih prava i borbe za njih u Srbiji u mnogome je opterećeno teškim nasleđem bliske prošlosti i periodom neuspele tranzicije. Uprkos Ustavu, donešenim zakonima i aktima, uprkos činjenici da su osnovane institucije i Ombudsmana, na nekoliko nivoa i Poverenika za ljudska prava, i dalje imamo pojave diskriminacije, ugrožavanja zagarantovanih prava seksualnih manjina i LGBT populacije, ugrožavanje prava na rad i adekvatnu nadohnadu za isti ili osporavanje prava na udruživanje i etiketiranje institucija i organizacija civilnog društva koje se bore za promovisanje značaja ljudskih prava.
Sve nas ovo upozorava da je borba za ljudska prava stalna i svakodnevna, a da današnji dan samo simbolički podseća na istorijski razvoj te borbe. I da su ljudska prava nešto što mora biti svakodnevno i svugda praktikovano. Bez izgovora. Bez četiri zida. I uz učestvovanje svakog od nas. Jer u suprotnom, kraj će izgledati kao poslednja strofa gore citirane poeme Martina Niemollera.

Vojvođanski građanski centar Vam svima želi mnogo hrabrosti, istrajnosti i upornosti u borbi za ljudska prava!

Share